Kontakt Informacije

Tradicija roštilja

Skara je jednostavna naprava koja se sastoji od limene kutije, u kojoj se pravi žar od ćumura, prekrivena rešetkom na kojoj se peku specijaliteti od mesa, a koja, po mišljenju mnogih nikada ne može, ukusom koji pruža, biti nadmašena od strane savremenih električnih, plinskih i drugih uređaja. Sa širom upotrebom mnogi su i samu skaru počeli nazivati imenom specijaliteta od mesa koji se na njoj peku - roštilj.

Iako je roštilj u našu zemlju stigao preko Kavkaza, Turske, Grčke i Makedonije, vremenom se specifičnošću pripreme kod nas udaljio od ukusa u drugim zemljama i sa pravom poneo naziv srpskog specijaliteta, pre svega leskovačkog. Smatra se da se roštilj na Balkanu i u Srbiji pojavio u XVIII veku, kada se prvi put kod nas pominju ćevapi. Ovaj specijalitet svojatali su i drugi balkanski narodi, međutim razlika između kevapa i  ćevapa, kako u začinima, mesu od kojeg se prave i samom postupku je tolika, da ih svako sa pravom može zvati svojim specijalitetima. I u samoj Srbiji, odnosno njenim delovima, razlikuju se načini pripreme roštilja i ukusi stanovništva u pogledu istog. Međutim, nešto u čemu se svi moraju složiti je da je Leskovac definitivno grad sa najdužom i najbogatijom tradicijom roštilja u Srbiji, a da su Leskovčani postigli vrhunsko majstorstvo u pripremi i pečenju roštilja.

Kako do dvadesetog veka nije bilo mašina za mlevenje mesa, roštilj se pripremao seckanjem na panju, a mnogi i danas ovaj tradicionalni način smatraju najboljim i nezamenljivim. Međutim, savremena industrijska proizvodnja roštilj mesa ne može se zamisliti bez mašinskog mlevenja mesa. Po tradicionalnim receptima meso najpre treba da odstoji, pa se nakon mlevenja opet ostavlja da odstoji na temperaturi do 4°C oko 24 sata, da bi se zatim opet samlelo i dobro umesilo. U sastavu leskovačkog roštilj mesa danas dominira juneće meso.

Mnogi majstori leskovačkog roštilja proneli su njegovu slavu Srbijom, a zatim i svetom, i dobijali brojna priznanja za svoje umeće.

01alek design